Medjutim, zivelo se tesko. Zima je bila ostra kao i prosla, a hrane je bilo jos manje. Ponovo su, osim psima i svinjama, svima smanjeni obroci. Suvise kruto pridrzavanje jednakosti u obrocima, objasnijo je Skviler, suprotno je principima animalizma. Bez vecih teskoca protumacio je ostalim zivotinjama da ne postoji nestasica hrane, ma sta se nekima pricinjavalo. Trenutno, to je izvesno, nasli su za potrebno da obroke prilagode situaciji (Skliver je uvek govorio o "prilagodjavanju" a nikada o "smanjivanju"), ali u poredjenju sa Dzonsonovim vremenom napredak je ogroman. Brzo citajuci brojke, krestavim glasom, podacima im je dokazivao da sada imaju vise zobi, vise sena, vise repe nego u Dzonsovo vreme; da manje rade, da je voda koju piju bolja, da zive duze, da prezivljava veci broj mladuncadi, da u njihovim stajama ima vise slame i da manje pate od buva. Zivotinje su verovale svakoj reci. Istini za volju, Dzons i sve ono sto je predstavljao, skoro im je iscezlo iz secanja. Znale su da je sadasnji zivot mukotrpan i oskudan, da su cesto gladne, da im je hladno i da rade kad god ne spavaju. Ali, nema sumlje da je pre bilo gore. Bile su srecne sto u to veruju. Pored toga , nekada su bile robovi sada su slobodne; i Skviler nije propustio da istakne da je to bitna razlika.
Dzordz Orvel, Zivotinjska farma
No comments:
Post a Comment