U tudjoj sobi morate u sebi stvoriti prazninu da biste zaspali. A pre nego sto ste stvorili u sebi prazninu za san, sta ste vi. A kad stvorite u sebi prazninu za san, vi niste. A kad ste ispunjeni snom, vas nikad nije bilo. Ja ne znam sta sam ja. Ne znam da li ja jesem ili nisam.
Dok lezah na samrti, Vilijam Fokner
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
ovo je knjiga u kojoj sam skoro svaku rech isplakala..kisha se slivala sa slova, stranica & iz mene..stopile su se dve vode &iz mulja izrodile bistrinu.
ReplyDeletevolim kada osetim tudje rechi kao da su moje..kao da sam ih sanjala..prozhivela..prizvala..u poslednje vreme sve vishe knjiga me obuzima..ne znam kuda me to vodi, ali znam da veoma uzhivam u tome :)