Saturday, December 19, 2009

Ernesto Sabato, Abadon, andjeo unistenja



Najvise ga je cudila raznolikost bica koja mogu citati istu knjigu, kao da je ona mnostvo, bezbroj razlicitih knjiga; jedan jedini tekst, a dopusta bezbroj tumacenja, razlicitih, pa i oprecnih o zivotu i o smrti, o smislu postojanja. Jer inace ne bi bilo shvatljivo kako to da privlaci nekog mladica koji misli na mogucnost da opljacka banku, i nekog uspesnog poslovnog coveka. "Boca u moru", rece sebi. Ali sa nejasnom porukom, koja se moze tumaciti na toliko nacina da bi se brodolomnik tesko mogao snaci.

Covek je obicna crkotina, koja se kad-tad prilagodi stvarnosti, dok mu umetnost sluzi kao alibi.

Fikcija ima mnogo slicnosti sa snovima, koji mogu biti svirepi, nemilosrdni, ubilacki, sadisticki, cak i kod normalnih osoba, koje su danju spremne da drugima pomazu. Mozda su ti snovi nekakvo rasterecenje. A pisac sanja kroz drustvo. To je neka vrsta kolektivnog sna. Zajednica koja bi zabranila fikciju dosla bi u ogromnu opasnost.

Ernesto Sabato, Abadon, andjeo unistenja

4 comments:

  1. Maestralno napisano! Dobar izbor teksta,hvala.

    ReplyDelete
  2. Maestralan je Sabato, zaista....Steta sto je toliko samokritican i destruktivan prema svojim delima...Hvala za pohvale...

    ReplyDelete
  3. 'Najvise ga je cudila raznolikost....'
    U knjizi koju čitam, početak ovog pasusa je baš jasno podvučen, pa se pitam da li ste čitali istu knjigu koju ja upravo čitam?!!! :)

    ReplyDelete
  4. @ Dejane mislim da nisam citala taj primerak, posto imam svoj. Ali mi je uvek drago cuti da ima ljudi kojima se svidjaju isti pasusui kao i meni :)

    ReplyDelete