Najvise ga je cudila raznolikost bica koja mogu citati istu knjigu, kao da je ona mnostvo, bezbroj razlicitih knjiga; jedan jedini tekst, a dopusta bezbroj tumacenja, razlicitih, pa i oprecnih o zivotu i o smrti, o smislu postojanja. Jer inace ne bi bilo shvatljivo kako to da privlaci nekog mladica koji misli na mogucnost da opljacka banku, i nekog uspesnog poslovnog coveka. "Boca u moru", rece sebi. Ali sa nejasnom porukom, koja se moze tumaciti na toliko nacina da bi se brodolomnik tesko mogao snaci.
Covek je obicna crkotina, koja se kad-tad prilagodi stvarnosti, dok mu umetnost sluzi kao alibi.
Fikcija ima mnogo slicnosti sa snovima, koji mogu biti svirepi, nemilosrdni, ubilacki, sadisticki, cak i kod normalnih osoba, koje su danju spremne da drugima pomazu. Mozda su ti snovi nekakvo rasterecenje. A pisac sanja kroz drustvo. To je neka vrsta kolektivnog sna. Zajednica koja bi zabranila fikciju dosla bi u ogromnu opasnost.
Ernesto Sabato, Abadon, andjeo unistenja
Maestralno napisano! Dobar izbor teksta,hvala.
ReplyDeleteMaestralan je Sabato, zaista....Steta sto je toliko samokritican i destruktivan prema svojim delima...Hvala za pohvale...
ReplyDelete'Najvise ga je cudila raznolikost....'
ReplyDeleteU knjizi koju čitam, početak ovog pasusa je baš jasno podvučen, pa se pitam da li ste čitali istu knjigu koju ja upravo čitam?!!! :)
@ Dejane mislim da nisam citala taj primerak, posto imam svoj. Ali mi je uvek drago cuti da ima ljudi kojima se svidjaju isti pasusui kao i meni :)
ReplyDelete