Nije nas zadatak u tome da se priblizimo jedan drugom, kao sto se ne sastaju ni sunce i mesec, ni more i kopno. Nas dvojica smo, prijatelju dragi, sunce i mesec, mi smo more i kopno.Nas cilj nije da se slijemo jedan sa drugim vec da saznamo jedan drugoga i da jedan u drugom naucimo da vidimo i postujemo ono sto taj drugi jeste: nasa suprotnost i dopuna.
Prirode tvog kova, snaznih i neznih cula, nadahnuti ljudi, sanjalice,pesnici, ljubavnici, gotovo uvek nadmasuju nas ostale, ljude od duha. Vi vodite poreklo od majke. Vi zivite u obilju, vama je data snaga ljubavi i sposobnost dozivljavanja. Mi ljudi od duha, iako se cesto cini da upravljamo vama ostalima i da vas vodimo, ne zivimo u obilju, mi zivimo u pustosi. Vama pripada izobilje zivota, vama sok plodova, vama vrt ljubavi, lepa zemlja umetnosti. Vas zavicaj je zemlja, nas ideja. Vasa opasnost je davljenje u culnom svetu, nasa gusenje u bezvazdusnom prostoru. Ti si umetnik, ja sam mislilac. Ti spavas na grudima majke, ja bdim u pustinji. Meni sija sunce, tebi sijaju mesec i zvezde, tvoji snovi su o devojkama, moji o decacima...
Jer ima ljudi kojima je dato da duboko i snazno osecaju lepotu sveta i da u svojoj dusi nose uzvisene , plemenite slike, ali koji ne nalaze puta da se tih slika lise i da ih na radost ostalima iznesu na svetlost dana i saopste.
Herman Hese, Narcis i Zlatousti
No comments:
Post a Comment