Elizabet Abot,Istorija celibata

Pre dve hiljade godina jedan obziran i posten stolar otkrio je da je mlada zena sa kojom je bio zarucen trudna. Nisu se njih dvoje suocili sa uobicajenom dilemom preterano zudnih mladih ljubavnika, koji bi u takvoj situaciji morali da pribegnu prevari da verecicim svinjske krvi simuliraju znake probusenog himena na besprekorno cistom lanenom carsavu svoje bracne postelje.Ta trudnoca najavljivala je veliku nevolju, bar za Mariju, buducu majku. Kako da tako nesto objasni Josifu, svom zarucniku, pa cak i samoj sebi? Uzasna istina glasila je da ona i Josif nikad nisu vodili ljubav.

Mnogi muskarci, verovatno vecina, reagovali bi srdito na takvu vrstu ponizenja. Zaruke su bile podjednako obavezujuce kao i brak, tako da i pored Marijine neprilike Josif nije mogao tek tako da je napusti. Mogli su da se razdvoje samo razvodom.

Mora da su Marija i Josif proveli mnogo vremena razgovarajuci. Mora da ga je marija molila, preklinjuci ga da joj veruje da ne zna kako se to dogodilo, da ga nikada nije prevarila sa drugim muskarcem. Josif mora da je tvrdio da niko ne moze sam da napravi bebu i da je tako nesto besmislica. Ipak, njen jad i suze mora da su ga dirnuli. Josif je odlucio da postupi uzviseno, te "namisli je tajno otpustiti", umesto da je izlozi patnji koja bi usledila posle odricanja od nje pred svedokom.

I dalje moren znacajem situacije u kojoj se nasao, Josif je zaspao razmatrajuci razne mogucnosti. Usnio je san i u njemu se andjeo Gospodnji pojavio pred njim i rekao mu " Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju za zenu svoju; jer ono sto se u njoj zacelo od Duha je Svetoga". Andjeo mu je cak otkrio i pol i ime deteta: bice to decak, kome je Josif trebalo da nadene ime Isus, sto je oblik imena Josua, a znaci "sa nama Bog". Pre nego sto se povukao iz Josifovog sna, andjeo je dodao da ce Isus " spasti narod svoj od grijrha njihovljevih".

U Josifovom snu, Marijina poricanja u potpunosti su potvrdjena. Kada se probudio, nesumljivo ushicen i potresen. Josif mora da je poverio svoja nocna otkrovenja zaprepascenoj Mariji, kojoj je neizmerno laknulo. Vise nije bilo ni govora o tome da ce je oterati. Umesto toga, Josif "uze zenu svoju", premda su se uzdrzvali od seksualnih odnosa, bar dok se dete nije rodilo.

Sve se odvijalo prema planu do poslednjih sati Marijime trudnoce. Zbogcarskog ukaza o masovnom popisu gradjana, Josif i njegova necesta morali su da otputuju u Vitlejem, grad Josifovih predaka, umesto da cekaju rodjenje bebekod kuce u Nazaretu. Da stvar bude jos gora, usled priliva pridoslica lokalna krcma bila je krcata, pa na kraju Josif nije mogao da pronadje bolji smestaj od stale. Tamo je Marija, medju iznenadjenim magarcima i drugim zivotinjama, rodila dete. Bilo je to kako je i predvideo prorok Isaija: "Eto, djevojka ce zaceti, i rodice sina, i nadjenuce mu ime Emanuil, sto ce reci: S nama Bog."

Prolazile su godine. Hristos je rastao i poceo da propoveda. Kada je napunio trideset tri godine i kada je postao radikalni populisa koga je establisment podrugljivo nazivao kraljem Jevreja, glavni svestenici, pisari i staresine okupili su se u palati prvosvestenika i skovali zaveru da ga ubiju. Ubistvo je trebalo da se dogodi odmah posle Pashe.

Zaverenici su imali i moc i novac. Podmitili su Hristovog sledbenika, Judu Iskariotskog, da prevari svog vodju, ponudivsi mu ogromnu sumu od trideset srebrnjaka.Ipak, nisu uspeli da iznenade Hrista. " Znate da ce za dva dana biti Pasha, i Sin Coveciji bice predan da se razapne", savetovao je svoje zasnute ucxenika, I jeste bio raspet, a njegove su muke bile dodatno otezane ponizavajucem krunom od trnja i nagoscu, jer su rimski vojnici s njega strgli odecu i zadrzali je u skladu s vojnicom tradicijom.

Hristos je napokon umro, ali nije zadugo ostao mrtav. Treceg dana njegovo je izmuceno telo ozivelo i kratko vreme on je opet hodao licem zemlje. Poslednje trenutke proveo je sa jedanaest svojih ucenika, posto se Juda Iskariotski obesi u napadu groznicavog pokajanja. "Idite, dakle, i naucite sve narode", nagovarao ih je Hristos, " krsteci ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha". A potom se, dok su njegovi ucenici zapanjeno posmatrali, vozneo na nebo.

Taj Boziji sin, cija je majka bila devica, ziveo je i umro prozet misijom da osnuje novu religiju koja ce privuci preobracenike i iz koje je, naposletku, i nastalo hriccanstvo. Njegova smrt i cuda vezana uz njunaveli su najranije hriscane na zakljucak da je apokalipsa blizu. Zasto bi, kada je smak sveta blizu, stvarali decu? Bolje je ostati u celiblatu i usredsrediti se na duhovno prociscenje.


~

Posle mnogo utrosene hartije i mastila, oci su uspeli da izdvoje vinovnika odgovornog za gnusnu seksualnost covecanstva i s pakoscu su krivicu kolektivno pripisali Evi. U iscrtavanju njenog portreta posebno se istakao sveti Pavle sa svojim mizognijom. Polako se razvila teologija koja se bavila stanjem pre pada, a taj period odnosi se, naravno, na trenutak kada su Adam i Eva u Rajskom vrtu okusili slast jabuke koju im je Bog zabranio. I bas kao sto je Marija, Hristova majka, bila deifikovana i lisena putenosti, tako je i Eva postala sredisanja tacka ovozemaljskog greha.Osnovni zaplet hriscanske price o dve zene poceo je da se razvija.


Elizabet Abot,Istorija celibata