...Ona nije mogla zene ni da smisli, mrzela ih je smatrajuci da su soj dostojan prezrenja, te da se moze prijateljevati jedino sa muskarcima; Zauzvrat zene su je mrzele istom snagom, premda iz obrnutih razloga, sto je Alehandru podsticalo samo na ravnodusnost punu prezira. Ali, zene su je zacelo mrzele ne prestajuci da se potajno dive egzoticnosti njene pojave, kako je to Martin oznacio. One egzoticnosti koja je ustvari bila paradoksalan nacin ispoljavanja njene argentinske prirode, s obzirom na to da se taj tip lica cesto susrece u zemljama Juzne Amerike, kada se boja i crte lica belaca nadju u spoju sa jagodicama i mongolastim ocima indijanskog tipa. Njene duboke i nespokojne oci, njena usta sa prezrivim izrazom, ta mesavina protivrecnih osecanja i strasti koji su se naslucivali u njenim crtama (mesavina teskobe i dosade, zestine i neke rasejanosti, gotovo divlje culnosti i izvesnog gadjenja zbog neceg posve opstog i dubokog), sve to je liku davalo nezaboravno obelezje.
Umetinicko delo je pokusaj, mozda i besmislen, da se u granicama jedne slike ili jedne knjige prikaze bezgranicna stvarnost. Jedan izbor. Ipak taj izbor je beskrajno tezak i uglavnom katastrofalan.
Ernesto Sabato, O junacima i grobovima
No comments:
Post a Comment