Secam se kada sam prvi put prelistala National geographic-Srbija, neizmerno su mi se svidele fotografije i clanci koje sam samo letimicno pogledala.Jos iste veceri sam kupila taj broj, i procitala ga od prve do poslednje strane.Potrudila sam se da nabavim i sve brojeve koji su izasli pre toga i posle toga. Zarazila sam i Velikog Moljca. Danas sam procitalka clanak koji me odusevio i odmah sam resila da deo istog napisem i ovde...
Mi životinje ne cenimo biljke ni izdaleka dovoljno. Kada kolegu, čoveka, želimo da omalovažimo kao neefikasnog ili suvišnog, nazivamo ga „biljkom“. Za osobu koja je postala krajnje bespomoćna zato što je izgubila većinu osnovnih oruđa za snalaženje u životu, kažemo da „vegetira“. Pa ipak, biljke se, hvala na pitanju, sasvim lepo snalaze u životu, što su činile i milionima godina pre nego što smo im se mi pridružili. Istina, nedostaju im takve sposobnosti kao što su kretanje, upravljanje oruđima i vatrom, čudesa svesti i jezika. Za životinje kakve smo mi, to su oruđa za život koja smatramo „najnaprednijima“, što uopšte nije iznenađujuće, budući da su ona bila zvezde vodilje našeg dosadašnjeg evolutivnog razvoja. Ali, sledeći put kada padnete u iskušenje da ljudsku svest slavite kao vrhunac evolucije, zastanite da razmislite odakle vam ta ideja. Upravo iz ljudske svesti. I nije baš neki objektivan izvor.
Pa, hajde da slavimo i neke druge vrhunce evolucije, one koji bi uživali daleko veći publicitet kada bi, umesto nas, istoriju prirode pisale biljke. (Pretpostavljam da je dvonožac s prezimenom koje asocira na polen najpozvaniji za to.) Jer, dok smo mi usavršavali kretanje, svest i jezik, biljke su vredno radile na razvijanju sasvim drugačijeg paketa trikova, uzimajući u obzir osnovnu životnu činjenicu zajedničku svim biljkama: ukorenjenost. Kako da raširite okolo svoje gene kada ste zaglavljeni na jednom mestu? Postanete jako, jako dobri u stvarima kao što su biohemija, inženjering, dizajn i boje, kao i u veštini manipulisanja „višim“ bićima, životinjama primitivnijim od nas i nama samima. Tu posebno mislim na jednu od najvećih i najraznovrsnijih porodica biljaka cvetnica: 25.000 vrsta orhideja koje su, tokom oko 80 miliona proteklih godina, uspele da nasele šest kontinenata i praktično svako mogućno stanište na planeti, od pustinja zapadne Australije do tropskih šuma Centralne Amerike, od krova šume do podzemlja, od udaljenih vrhova mediteranskih planina do dnevnih soba, kancelarija i restorana širom sveta.
Majkl Polan,National geographic
No comments:
Post a Comment