Salman Rushdie, Deca ponoci

Neko vec vreme razmisljam da pocnem sa pisanjem bloga, i nikako da krenem, u stvari najvise me je mucio naziv.....nista mi nije bilo dovoljno zanimljivo, i istni za volju i ovaj naziv je do zlaboga dosadan, al sa pisanjem nisam htela da otezem vise.....

Da pojasnim svoju ideju, nameru i zelju... Ovde ce najvise biti citata i komentara o knjigama i piscima istih, mislim.... Nekoliko fotografija tu i tamo i verovatno po neki kulinarski recept, da ne zaboravim i poeziju.... U sustini takve beleske vodim vec godinama, na papiru, u sveskama.I sada prenosim delic toga ovde. Moram da zabelezim i pocetak vodjenja tih belezaka.
Iz srednje skole malo ljudi nosim u upecatljivom i lepom secanju, ali jedanu osobu uvek izdvojim, i posebno naglasim, profesora knjizevnosti... Naucio me je mnogo i razbuktao ljubav prema knjizi koja je tinjala u meni. Jedna od bitnijih stvari koje mi preneo je da se uvek cita sa olovkom u ruci....I eto, vec godinama citajuci zvacem vrh olovke i skrabuckam po svojim knjigama obelezavajuci recenice i pasuse, pa kasnije to prenosim na papir....

Elem, da zavrsim za nocas....jos samo citat...

- ...vecna istina da ce vas posle svakih merdevina uz koje se popnete sacekati neka zmija odmah tu negde iza coska; za svaku zmiju naci ce se neka uteha, neke merdevine.
Salman Rushdie, Deca ponoci