I kao sto lekarstvo ne napreduje da bi lecilo, vec da bi uzgred lececi usavrsilo svoju primarnu sustinu, tako i cudotvorastvo kao najveci oblik medicine iscrpljuje svoju najdublju svrhu u unapredjivanju cudotvornosti, te nepostojece veze s Tvorcem, a ne u efektu cuda na ovu ili onu licnost.
Nevin biti- razmisljao je Toma- znaci li to biti prazan kao cup iz koga je trenuta susa isparila svaku kapljicu vode? Pust kao telo iz koga je smrt istisnula poslednji uzdah? Nicim ne nastanjen kao praznina? Ili, naprotiv, to znaci biti prepun, krcat neporocnoscu kao mazga blagom? Nakljukan nevinoscu kao curan tovljen za gurmansko uzivanje Boga? Kao sto Nojev kovceg bese zatisnut smolom, biti zatvoren svetoscu?
Njegov concept je polazio od hipoteze da je priroda – multiuniverzum specijalnosti koji nam se prikazuje kao univerzum. Nesto sto sve tekuce funkcije harmonicno povezuje u opstu, bez obzira postoji li ona uopste, ili se sadrzi u samom funkcionisanju. Da li naime svet sa zivotom ima smisla ili smisao iscrpljuje. Svaka stvar, svaki stvor, svaka prirodna pojava, sve do zooloskih vrsta i botanickih fela ima sebi svojstvenu, strogo odredjenu i ogranicenu ulogu. Od svih atributa ogranicenost je primarna, jer najmanje jedna funkcija prirode, NJENA inteligencija, NJEN covek – inteligencija priroda prirodi, a covek je tek poseduje- tezi da polje svog funkcionisanja prosiri na tudje domene ili izmeni sustinu drugih funkcija prirode, kao kada bi robot sto ga je covek prema sebi napravio pregao da coveka preudesi prema sebi . Sve, od sunca do usamljenog zbuna u pustinji, od svemirskog vakuma do teze ili entropije, od virusa do coveka, ima specificnu ulogu u sistemima medjusobnog funkcionisanja, podrazumevajuci da je upravo zbog njega nuzno izumiranje nekih, kreiranje drugih, nestanak dinosaurusa, a pojava legionarskog virusa. U svojim knjigama definisao je vecinu bitnih funkcija solarnog sistema I dokazao njihovu slozenu medjuzavisnost. Ovakva priroda, drzao je, funkcionise besprekorno, ostvarujuci svrhu ma kakva da je, sve dok se uvazava princip specijalnosti, dok se ne narusi delikatna ravnoteza medju njima. Covek je fragment prirode a ne vlastite istorije. Pre njegove pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarusene ravnoteze. Pojava coveka “ inteligencija prirode”, stvorenog da je stiti, situacija se menja.Covek se otima zakonu specijalnosti nastojeci da kao vrsta bude univerzalno funkcionalan. Medjutim taj prerogative, priroda prirodi, multiuniji specijalnosti. Time se o njoj izaziva globalan poremecaj. Priroda se opire, uzvraca napad, stiti svoju primordijalnu sustinu. Zato je dao primere u geoloskim, ekoloskim, meteoroloskim, bioloskim katastrofama. Na taj nacin, dakako, priroda nema sanse da sacuva i svoj solarni fragment I svoj humani fragment. Jedno ce propasti. Ili ce covek unistiti solarni sistem ili ce sam biti unisten. Jedina sansa prirode je u njenoj (covekovoj) inteligenciji u tome da inteligencija obavlja funkciju zastite svih ostalih funkcija u prirodi. Covek mora postati tek jedna specijalnost prirode.
Aerodrom je bio tvornica za proizvodnju ljudi, gigantska masina za preradu mesa, u koju su tunelima podzemne zeleznice, pokretnim stepenistima, autobusima I automobilima na sve otvore ubacivali zaprepascujuce kolicine zive ljudske sirovine, da bi se ova, vec istog minuta, vratila na druge otvore izmenjena izgleda, pola rase i kakvoce. Ma pod kojim imenom i izgovorom funkcionisalo sve je ovde sluzilo istom cilju – prefabrikaciji covecanstva. Jedino je ostalo neizvesno cemu sluzi cilj.
Ima ljudi ciji je zivot trag vrelog zeleza u tle utisnut. Gde stupe, pod njima gori. Kad minu, dim spaljene zemlje dugo jos vredja oci. Oni su kao zvezde cije radjanje vidimo milionima godina posto su zgasle al ga nikada ne cujemo. Smrt starog sunca izgleda kao radjanje novog; umiranje ovakvih ljudi uvek je radjanje novog i neizvesnog.
Oni su bica Vatre. Vatra je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.
Ima ljudi cije stope u pesku trajanja utisnute, ne vode istim smerom u kome su vodili njihovi zivoti. Ako tim tragom podjmo, necemo o njima istinu saznati. Njihove stope tu su ali se ne vide. Osecaju se u tudjim tragovima, naziru u tudjim smerovima.
Oni su bica Zemlje. Zemlja je njihov Element. Njihova priroda i sudbina.
Ljudi nisu moji bližnji, oni su ti koji me posmatraju i sude o meni. Moji bližnji su oni koji me vole a ne posmatraju me, koji me vole uprkos padu, uprkos niskosti, uprkos izdajstvu, koji vole mene a ne ono što sam učinio ili ću učiniti. Andre Malro
Put do najintimnijeg dela naseg bica znaci dugo putovanje kroz druge ljude i druge svetove.
Ernesto Sabato
M.C. Escher, Relativity
U skladu sa zaštitom autorskih prava, iz knjiga su preuzeti odlomci,ne knjiga u celosti, dok se ispod nekih fotografija nalazi naveden autor, a ispod nekih ne, radim na tome da to popravim....
