Salman Rusdi, Klovn Salimar

Osecao je da ce puci zbog svoje potrebe, svoje gresne nezadovoljene potrebe, ali nije pukao. Drzao je u sebi i nikome nije rekao svoju tajnu. To je bila njegova tajna, koju je pripisivao svemu sto je potisnuto: njegova cula su se menjala. U sistemu je postojala neka greska. Njegova cula su slabila njegovu odlucnost. Ako svoje sposobnosti previse usmeris ka utvrdjivanju linije fronta, ostavljas prostor za napad na drugom frontu.Njegove zelje su bile zauzdane i zato su njegova cula pravila smiccalice. Tesko je mogao da pronadje reci kako bi opisao te obmane, te nejasnoce. Sada je video znakove. Cuo je boje. Probao osecanja.U razgovoru je morao sebe da kontrolise da ne upita, " Kakva je to crvena buka?" ili da ne bi kritikovao pevanje maskirnog kamiona.

                                                                The vale of Kasmir by Carl Purcell



Moglo bi se reci da je njegovo stanje bilo pod kontrolom. Za problem pamcenja, preteranog secanja, to se ne bi moglo reci. Rastuca gomila ga je svakog dana sve vise pritiskala, pa je bilo sve teze i teze spavati. Nije mogao da zaboravi bubasvabu koja je izasla iz odvoda za tus pre sest meseci, ili ruzan san, ili bilo koju od hiljade partija karata koje je odigrao u svom vojnickom zivotu. Vreme proslosti se gomilalo u njemu, imena i lica su se gurala trazeci prostor, a breme ne zaboravljenih reci i dela ostavljalo ga je ociju razrogacenih od straha. Vreme bi trebalo da leci sve rane, zar ne, ali je ostrica osude njegovog pokojnog oca odbija da otupi sa mesecima koji su prolazili......
...A pamcenje nije ludilo, zar ne, cak ni kada se zapamcena proslost toliko nagomilala unutar vas da se plasite da ce dosijei vase jucerasnjice postati vidljivi u beonjacama vasih ociju. Pamcenje je dar.

Salman Rusdi, Klovn Salimar