Daleko u neistraženim zaleđima jedne zabačene oblasti zapadnog spiralnog kraka Galaksije nalazi se maleno, neugledno, žuto sunce. Na orbiti oko njega, na rastojanju od približno devedeset sedam miliona milja, nalazi se beznačajna plavozelena planeta čiji su stanovnici, koji su nastali od majmuna, toliko primitivni da još smatraju digitalne ručne časovnike strašno zgodnom idejom. Ta planeta ima - ili, da budemo precizni, imala je - jedan problem, koji se može ovako opisati: većina njenih stanovnika bila je uglavnom nesrećna. Kao rešenje ovog problema predlagane su mnoge stvari, ali sve su uglavnom bile povezane s kretanjem nekakvih malenih, zelenih komada hartije, a to je zaista čudno, jer ti mali, zeleni komadi hartije nisu i sami bili nesrećni. Zbog toga je problem opstajao: ljudi su uglavnom bili zlovoljni, a mnogi su se osećali bedno, čak i oni s digitalnim časovnicima. Sve je veći bio broj onih koji su počinjali da misle kako su svi napravili veliku grešku još onda kad su sišli sa drveta. A neki su i drveće smatrali lošom zamišlju i rekli su da uopšte nije trebalo ni napustiti okean. A onda, jednog četvrtka, skoro dve hiljade godina pošto su izvesnog tipa prikovali za drvo zbog toga što je rekao da bi bilo sjajno kada bi ljudi, za promenu, počeli da se ponašaju ljubazno prema drugim ljudima, jedna devojka koja je za svoj groš sedela u nekom kafiću u Rikmansvortu, iznenada je shvatila u čemu su sve vreme grešili i najzad dokučila način na koji bi se svet mogao pretvoriti u dobro i srećno mesto. Ovoga puta sve je bilo u redu, stvar je bila sigurna i niko nije morao nikog da prikucava za drvo. Ali, na žalost, pre nego što je stigla da to nekome javi telefonom, došlo je do užasne, glupe katastrofe i ideja je zauvek izgubljena.
....Artur Dent je izasao iz kabine u potrazi za soljicom caja. To nije bila kojoj se prepustio sa mnogo opimizma, jer mu je bilo poznato da je jedini izvor toplih napitaka na brodu jedan neproduhovljeni komad opreme koji je proizvela Sirijuska kibernetska korporacija. Naziovao se nutri-matski sintetizator pica i ovo mu nije bio prvi susret sa njim.
Ta masina tvrdila je da proizvodi najsiri moguci izbor pica prilagodjen ukusu i metabolizmu onoga ko zeli da je upotrebi. Ali kada bi je Artur isprobao, bez izuzetka bi mu isporucivala plasticnu casu ispunjenu tecnoscu koja se gotovo u potpunosti, mada ne i sasvim, razlikovala od caja.
Pokusao je da se ubedjuje sa masinom.
Caja, rekao je.
Uzmi i uzivaj, odvratila je masina i urucila mu jos jednu casu tecnosti sumljivog izgleda.
Bacio ju je.
Uzmi i uzivaj, ponovila je masina i stvorila novu.
Uzmi i uzivaj prestavlja moto izuzetno uspesnog "Ogranka za prituzbe" Sirijuske kibernetske korporacije. On trenutno prekriva glavne kopnene mase na tri planete srednje velicine i jedini u citavoj korporaciji poslednjih nekoliko godina neprekidno posluje sa dobitkom.
Moto je ispisan- tanije, bio je ispisan- tri milje visokim, blestavo osvetljenim slovima u blizini aerodroma " Ogranka za prituzbe" na Edraksu. Na nesrecu, njegova tezina bila je tolika da je, ubrzo posto je
postavljen zemlja pod njim popustila i slova su za gotovo polovinu svoje visine propala kroz urede mnogih mladih sluzbenika Ogranka- sada pokojnih.
Gornja polovina natpisa, jos uvek viri iz tla, na lokalnom jeziku sada znaci: "Idi i turi glavu u prase". Takodje, natpis vise nije osvetljen, izuzev tokom posebnih svecanosti.
Artur prosu sestu casu tecnosti.
Slusaj, masino jedna, rece on, tvrdis kako umes da sintetizujes sva moguca pica; zasto mi onda dajes onu stvar koja se uopste ne moze piti?
Pice je hranljivo i izuzetno prijatno, zakikotala se masina. Uzmi i uzivaj.
Ima odvratan ukus!
Ukoliko vam je pice prijalo, produzila je masina, zbog cega ga ne podelite sa svojim prijateljima?
Zto sto zelim da ih zadrzim, rece Artur otrovno. Zbog cega ne poskusas da shvatis sta ti govorim? To pice....
To pice, odgovori masina mazno, stvoreno je prema vasim licnim zahtevima po pitanju hranljivosti i ukusa.
Ah, rece Artur, znaci i ja sam mazohista na djeti, sta li?
Uzmi i uzivaj.
Oh, zavezi.
Da li je to sve sto ste zeleli>
Artur je odlucio da se preda.
Da, rece on.
A onda je shvatio da nema nameru da se preda.
Ne, rekao je. Slusaj, to je stvarno vrlo jednostavno... Zelim samo soljicu caja. I ti ces mi napraviti jednu.Cuti i slusaj.
A onda je seo. Pricao je nutri-matiku o Indiji, pricao mu je o Kini, o Cejlonu. Pricao mu je o sirokim listovima koji se suse na suncu. Pricao mu je o srebrnim cajnicima. Pricao mu je o letnjim popodnevima na travnjaku.
Pricao mu je o sipanju mleka pre caja da se ne bi zgrusalo. Cak mu je ispricao (ukratko) istorijat Kompanije za istocnu Indiju.
Znaci to je posredi, rece nuti-matik kada je zavrsio.
Da, rece Artur. To hocu.
Zelis ukus suvog lisca poparenog verelom vodom?
Ovaj, da. Sa mlekom.
Istricanim iz krave?
Pa, ovaj, na neki nacin, pretpostavljam da...
Za to ce mi biti potrebna pomoc, uzvratio masina kratko. Sve veselo brbotanje nestalo je iz njenog glasa koji je sada zvucao vrlo poslovno.
Ovaj, ucinicu sta mogu, rece Artur.
Vec si ti dosta uradio, saopsti mu nutri-matik.
Pozvao je brodski kompjuter.
Ej, zdravo! rece brodski kompjuter.
Nutri-matik je objasnio brodski kompjuteru problem sa cajem. Kompjuter je malo oklevao, a zatim je povezao logicka kola sa nutri matikom, pa su zajedno utonuli u mrgodnu tisinu.
Artur je neko vreme cekao i gledao, ali se nista nije desavalo.
Sutnuo je masinu, ali se i dalje nista nije dogadjalo.
Najzad se predao i odsetao do mosta.
U praznoj dubini svemira Zlatno srce mirno je lebdelo. Unaokolo su blistale milijarde svetlosnih tackica Galaksije . Prema njemu je puzao ruzni zuti mehur vogonskog broda.
***
Ima li neko cajnik? Upita Artur kada se nasao na mostu; smesta se zapitao zbog cega Trilijan urla na kompjuter da joj odgovori, dok ga Ford treska pesnicom, a Zaphod sutira, i zbog cega se na ekranu pojavio jedan gadni, zuckasti mehur.
On spusti praznu soljicu koju je nosio sa sobom i pridje im.
U istom trenutku Zaphod skoci ka uglacanoj mermernoj ploci na kojoj su se nalazili kontrolni uredjaji konvencionalnog fotonskog pogona.
Materijalizovali su mu se pod prstima i on odmah prebaci komande na rucno upravljanje. Najpre ih je hurno, pa povukao, nalegao se na njih i konacno opsovao. Fotonski pogon mlitavo uzdrhta, pa ponovo zamre.
Nesto se dogodilo?
Hej, jeste li culi? Promrmlja Zaphod i baci se na rucne komande Pogona Beskonacne Neverovatnoce. Majmun je progovorio!
Pogona Beskonacne Neverovatnoce dvaput slabasno kasljucnu i ugasi se.
Pa ovo je prava istorijska cinjenica, rece Zaphod i sutnu Pogon Neverovatnoce. Majmun koji govori!
Ukoliko ste uznemireni zbog necega.....rece Artur.
Vogoni! Zareza Ford. Napadnuti smo!
Artur jauknu.
Pa sta to radite? Gubimo se odavde!
Ne mozemo. Kompjuter se zaglavio.
Zaglavio?
Kaze da su mu sva kola zauzete.Nigde na brodu nema energije.
No comments:
Post a Comment