R.I.P.

Iznenadila me danas vest o smrti jedne izuzetne osobe.....Imala sam tu cast da je upoznam makar samo u ovom virtuelnom svetu..... Pocivaj u miru Urbana Stonogo... Iz njenih skorasnjih postova:

Pod Krkom

Ležim pod jarbolom belim.
I plovim po zrcalu srebrnom
beskrajnom.

Predamnom na otoku tamnom i crnom,
sa jednim manastirom neveselim,
kao tajnom.

I mislim: i da ga ima tamo gore,
ako me vidi pod jedrom sanog,
u kom se zraci plode.

More, i ja ostajem tužan
ipak svake zore.
I ostavlja me zagledanog
u bezdane vode.


Blagovesti

LJubav što beše nije više.
Sudba mi bludi po nebu ovih dana,
blaga i mirna, kišom oprana,
kao ruka nekad po telu dragana.

Nad zemljom više ne miriše krin,
u proleću, oštar, bludan, ženski.
Rascvetane voćke stiskam na rebra,
kroz vazduh blagoveštenski.

Nestaje noć,
puna žalosti i bolnog razvrata,
a ja ostajem u vedrom vidiku,
modrim vodama, i rujnim šumama,
kao sen trske, lišća, rosnog vlata.


Milos Crnjanski

IZMIŠLJAM SVET

Izmišljam svet, drugo izdanje,
drugo, dopunjeno izdanje,
idiotima za smeh,
melanholicima za plakanje,
ćelavima za češalj,
psima za čizme.

Evo i poglavlja:
Govor Životinja i Bilja,
a uz svaku vrstu
odgovarajući rečnik.
Čak obično dobar dan
pomenuto uz ribu,
tebe, ribu i sve ostale
okrepiće u životu.

Ta odavno slućena,
improvitzacija šume
iznenada na javi reči ispoljena!
Ta epika sova!
Ti aforizmi ježa
sastavljani dok
smo uvereni,
da samo lenčari i leškari!
Vreme (drugo poglavlje)
ima prava na mešanje
u sve, u dobro i zlo.
Ipak - onaj što planine drobi,
okeane pomera i
prisustvuje kruženju zvezda,
ni najmanju vlast neće imati
nad ljubavnicima, jer su suviše nagi,
suviše zagrljeni, nakostrešene
duše, kao vrabac na ramenu.

Starost je samo pouka
u životu bandita.
Ah, dakle, svi su mladi!
Patnja (treće poglavlje)
ne vređa telo.
Smrt,
dolazi dok spavaš.

I sanjaćeš,
da je disanje krajnje izlišno,
dar je tišina bez daha,
a muzika dobra,
majušan si kao iskra
i gasneš u taktu.

Samo takva je smrt. Veći bol
osećaš držeći ružu u ruci
i veći užas
videći da je latica pala na zemlju.

Samo takav je svet. Samo tako
se živi. I samo tako umire.
Sve ostalo - je kao Bah
na trenutak sviran
na pili.


Vislava Šimborska