Thursday, December 24, 2009

Franc Kafka, Čigra


Čigra

Jedan filozof se uvek motao onuda gde se igraju deca. I čim bi video nekog dečaka sa čigrom, počeo bi vrebati. Samo što bi se čigra zavrtela, filozof bi krenuo za njom da je uhvati. Nije hajao za to što deca galame i trude se da mu prepreče put do svoje igračke; čim bi uhvatio čigru dok se još vrti, obuzela bi ga sreća, ali samo za trenutak: onda bi je bacio na zemlju i odlazio. On je, naime, verovao da je saznanje bilo koje sitnice - pa tako, naprimer, i čigre koja se vrti - dovoljno za saznanje opštega. Stoga se on nije bavio velikim problemima, to mu se činilo neekonomično. Ako se najsitnija sitnica zaista spozna, sve će biti spoznato, - i on se zato bavio samo čigrom koja se vrti. I kad god bi se vršile pripreme da se čigra zavrti, njega bi prožimala nada da će u tom sad uspeti, i kad bi se čigra zavrtela, u njemu bi se tokom zadihanog trčanja ka njoj ova nada pretvarala u izvesnost, ali kad bi nakon toga uzeo u ruku taj glupi komad drveta, smučilo bi mu se, i dečja vika, koju dotad nije čuo i koja mu je sad iznenada probijala uši, oterala bi ga odatle, i on bi se teturao kao čigra pod neveštim bičem.


Franc Kafka

4 comments:

  1. Uhvatiti suštinu, srž opštega, osećajući i spoznajući sitnicu...Čigra jeste obično parče drveta, sitnica, ali njena snaga i suština je u pokretu, njenoj igri. Čim se dohvati, ona staje i čarolija prestaje.
    Odličan izbor odlomka! U predhodnom prilogu o Kafki mislim da nisam shvaćena. On je jedan.
    Pozdrav i hvala na lepim trenucima!

    ReplyDelete
  2. Igra... privilegija mudrih i onih oslobođenih svakodnevene logike.
    Hvala za sve postove, nemoguće je sad da sve ovo opet izlistam "pješke" :)

    ReplyDelete
  3. @Emo istina. Moja greska. Evo ispravicu se odmah...

    @ Mirjana hvala tebi na citanju :)

    ReplyDelete