Ernesto Sabato, O junacima i grobovima

Juce je preminuo Ernesto Sabato.
R.I.P.

S` obzirom na ustrojstvo sveta, gajimo nadu u dogadjaje koji bi nam, ukoliko se dese, doneli samo razocarenje i gorcinu.Stoga se pesimisti regrutuju iz redova onih koji su nekada gajili nade, jer da bi covek imao mracno vidjenje sveta, morao je u taj svet i njegove mogucnosti verovati, jos cudnije i paradoksalnije je sto pesimisti nakon razocarenja , nisu stalno i sistematski liseni nade, nego se u izvesnom smislu, cini da su spremni da u svakom trenutku obnove svoja nadanja mada to skrivaju pod crnim plastom preispoljenih mrguda, jer osecaju neku vrstu metafizickog stida; kao da je pesimizmu da bi vazda bio jak i istrajan , povremeno potreban podsticaju u vidu novog i surovog razocarenja.


Svet ne spasavaju ideje, intelekt ni razum, nego nesto sasvim drugo: one nerazumne covekove nade, njegovo upinjanje da prezivi, njegova zelja da dise dokle god moze, njegovo malo, tvrdoglavo i smesno junastvo spram zle kobi. Ako je strepnja iskustvena spoznaja Nistavila, nesto kao ontoloski dokaz Nistavila, zar nade ne bi mogle da budu dokaz skrivenog smisla postojanja, nesto za sta se vredi boriti? A posto je nada jaca od strepnje (jer je uvek pobedjuje, inace bismo svi dizali ruke na sebe), zar taj skriveni smisao ne bi mogao da bude istinskiji od famoznog nistavila.

Karlos Ruis Safon, Senka vetra

tea__books__autumn__by_katharinamarie

Ubila ga je odanost ljudima koji su ga, kada je na njih dosao red izdali. Nikada se nemoj uzdati ni u koga, Danijele, posebno ne u ljude kojima se divis. Oni su ti koji ce ti zadati najgore udarce.

- Je li istina da nisi procitao ni jednu od ovih knjiga?
- Knjige su dosadne.
- Knjige su ogledala: u njima vidis samo ono sto vec nosis u sebi. - odgovori Hulijan

Bea kaze da umetnost citanja odumire veoma polako, da je to intimni ritual, da je knjiga ogledalo i da u  njoj mozemo da pronadjemo ono sto vec nosimo u sei, da u citanje unosimo mozak i dusu , a da su ta dobra svakim danom sve redja.

...godine su prosle u miru. Sto je pranije vreme brze prolazi. Zivot bez smisla prolaze kao vozovi koji ne staju na tvojoj stanici.

Justejn Gorder, Devojka s pomorandzama

Stari ljudi cesto misle da imaju vidse vremena nego mala deca koja pred sobom imaju citav zivot.

Slicnost izmedju novinara i reditelja je sto su jednako radoznali. A slicnost izmedju politicara i dece je da ih stalno sacekuju sa osetljivim pitanjima na koja nije bas uvek lako odgovoriti.

Kad bi sve sto se desilo u istoriji Vasione bilo postavljeno u vremensku semu jednog jedinog dana, Zemlja bi nastala tek kasno popodne. Dinosaurusi bi nastali nekoliko minuta pred ponoc. A ljudi bi postojali samo dve poslednje sekunde.

Pokusaj da se razume kosmos moze se mozda uporediti sa uklapanjem svih delova slagalice. Iako je, mozda, podjenako rec o menatlnoj, ili duhovnoj zagonetki, i moze se desiti da odgovor lezi u nama. Jer mi smo ovde. Mi smo ovaj svet. Mozda nase stvaranje jos nije zavrseno. Fizicki razvoj ceoveka, je normalno morao predhoditi psihickom. I mozda su fizicka svojstva ove Vaseljene samo spoljasnost, materijal neophodan za sveobuhvatnu kosmicku samospoznaju.

Tri citata o prijateljstvu

Friends_by_lieveheersbeestje

Mislilac sedne da pise, i sve predhodne godine razmisljsnjs ne donesu mu jednu jedinu valjanu misao ili srecno odabran izraz; ali, ako mora da pise pismo prijatelju - rojevi tananih misli pristizu sa svih strana, zaodenuti u birane reci.

Ralph Waldo Emerson

Svi smo mi jednom susreli neciji pogled i osetili prepoznavanje koje je moglo biti zacetak prijateljstva. Al, svetlo se promenilo, voz je krenuo, gomila nas je razdvojila...i nikada necemo saznati sta se moglo zaista dogoditi.

Pam Brown

Kakva korist od onog kome smete da se obratite samo biranim recima?

Elizabeth Bibesco

 

friends_by_Mejjad

Sigmund Frojd pismo upuceno Lu Andreas-Salome

Midnight_train_by_oriontrail

Bec, IX, Bergase 19

6.01.1935

Moja draga Lu,

...Danas mogu da dopunim ono sto vec znate o mom poslednjem eseju. Potekao je iz zelje da saznam sta je, u principu, bilo presudno za stvaranje jevrejskog kararktera i dosao sam do zakljucka da je Jevrejin delo coveka, Mojsija. Ko je bio taj Mojsije i sta je on ucinio? Na to pitanje odgovorio sam nekom vrstom istorijskog romana. Mojsije nije bio Jevrejin, vec ugledni Egipcanin, visoki ciniovnik, svestenik, mozda princ kraljevske dinastije, vatreni pobornik monoteisticke vere vere koju je faraon Amenhotep IV, 1350. godine pre nove ere, proglasio zvanicnom religijom. Kada se faronovom smrcu ta nova religija srusila i osamnaesta dinastija ugasila, preterano ambiciozni Mojsije izgubio je svaku nadu i odlucio da napusti svoj rodni kraj i nadje novi narod koji ce obrazovati u dudhu velicanstvene religije svog gospodara; pristao je cak i na to da se nastani u nekom semitskom plemenu koje je doslo na te prostore u isto vreme kad i Hiksi, postao je njihov vodja , pomogao im da se oslobode ropstva, podario im religiju, verovanje u spiritualizovanog Atona, i uveo, kao znak vernosti i nacin raspoznavanja, obrezivanje koje su Egipcani praktikovali, a koje ce se i kod njih ustaliti. Ono cime su se kasnije Jevreji hvalili, da je bog Jahve uzeo bas njih za izabrani narod i izbavio ih iz Egipta, bilo je tacno, ali za Mojsija. Time sto ih je izabrao i dao im novu relihiju, stvorio je Jevrejina. 

Taj Jevrejin je, kao nekada Egipcanin, podjednako tesko prihvatio verovanja i zahteve Atonove religije. Jedan uceni hriscanin,. Selin, tvrdio je, ne bez osnova, da je Mojsije ubijen nekoliko decenija kasnije u nekom narodnom ustanku i da je njegova religija odbacena. Skoro je sigurno da je to pleme po povratku iz Egipta bilo primorano da se ujedini sa drugim, slicnim plemenima koja su zivela u Midiji (izmedju Palestine i zapadne obale Arabijskog polu ostrva) i koja su tu prihvatila obozavanje jednog boga tipa Vulkana koji boravi na Sinajskoj gori. Taj primitivni bog Jahve postao je nacionalni  bog jevrejskog naroda. Ali Mojsijeva religija nije bila potpuno ugasena, ostalo je nejasno secanje na nju i njenog stvaraoca; tokom vekova, slika Mojsijevog boga stopila se sa Jehveom, i tom novom bogu pripisivano je oslobadjanje naroda iz Egipta, a Mojsije je positovecen s Jehveovim svestenicima u Midiji koji su doneli ucenje o tom bogu i Izrael. U stvarnosti Mojsije nikada nije cuo za Jehvea, Jevreji nikada nisu presli Crveno more i nikada nisu isli na Sinajsku goru. Jehve je skupo platio nametanja Mojsijevom bogu. Stariji bog je uvek bio prisutan u pozadini; za sest do osam vekova, Jehve je postao slika i prilika Mojsijevog boga. Na kraju je Mojsijeva religija ipak uspela da se nametne u obliku poluugusene tradicije. Ovo je tipican proces stvaranja jedne religije koja nije nista drugo do ponavljanje neke druge, jos primitivnije. Religije duguju svoju opsesivnu moc vracanju potisnutog, to su reminiscencije nestalih arhaicnih, izuzetno efektivnih procesa u istoriji covecanstva. Vec sam to rekao u Totemu i tabuu, a sada to sazimam u jednoj recenici: ono sto religiju cini jakom nije njena stvarna, nego upravo njena istoriska istinitost.
E pa, vidite, Lu, tu recenicu koja me potpuno odusevila nemoguce je danas izreci u Austriji a da vlada, vecinom sastavljena od katolika, javno ne osudi psihoanalizu. A jos nas jedino taj katolicizam brani od nacizma. Osim toga, istoriski osnovi price o Mojsjiju nisu dovoljno cvrsti da budu baza mojoj nepogresivoj intuiciji. Stoga cutim. Dovoljno mi je da sam verujem da je to resenje problema koji m je progonio citavog zivota.
Izvinite sto Vas opterecujem time.

Vas Frojd

Rainer Maria Rilke

The_Wind_by_babyinblue

Isunjao sam se iz tvoga stana
I dok hodam kisnim ulicama cini mi se
Da svaki prolaznik koga sretnem
U mom blistavom pogledu vidi
Moju presrecnu, spasenu dusu.

Posto-poto hocu da usput
Sakrijem od sveta svoju radost;
Odnosim je zurno kuci
I zatvaram u dubinu noci
Kao zlatni kovceg.

A onda iznosim na svetlost dana
Komad po komad skrivenog blaga
I ne znam kud pre da gledam;
Jer je svaki kutak moje sobe
Pretrpan zlatom.

To je bezgranicno bogatstvo
Kakvo noc nikada nije videla
Niti rosa okupala;
Vise ga ima nego sto je ikada
Ijedna mlada dobila ljubavi.

To su bogate dijademe
Sa zvezdama mesto dragog kamenja.
Niko to ne zna. Ja sam, o draga moja,
Kao kralj medju tim bogatstvom
I znam ko je moja kraljica.

Rainer Maria Rilke, 
Rilikeovo pismo upuceno Lu Andreas-Salome Minhen juni 1897

Fransoaz Ziru, Lu; prica o slobodnoj zeni

Cini mi se da bi se danas moglo reci: slobodna zena je ona zena koja ume da odlucuje o svom zivotu. To je najbolja definicija koju je moguce dati. Biolozi ce reci da je , izmedju bremena gena od kojih se sastojimo, bremena vaspitanja koje nam je usadjeno i bremena drustvenog polozaja koji nam je nametnut rodjenjem, prostor slobodnog odlucivanja ostavljen ljudskom bicu uzan. Svakako jeste, ali sve pokazuje da on postoji i da u okviru tog prostora odlucujemo o svom zivotu. U slucaju potrebe, mozemo vise puta da promenimo odluku: svako ima pravo da pogresi Od petnaeste do sezdeset pete godine, kada kod zena prestaje svaka seksualna zelja, kako tvrdi Lu kaoja se u to razume, imamo dovoljno vremena da se bavimo jednim ili dvama poslovima, da vidimo mnogo sta , da volimo i prestanemo da volimo nekoliko muskaraca, da se smejemo i placemo ili pak posvetimo, ako imamo takve sklonosti, pedeset godina zivota voljenom zivotnom saputniku vetropiru koji se posle svakog neverstva vrati kuci kao da je na lastisu- i jednog dana je konacno nas, star i nemocan...
Ako smo tu sudbinu sami izabrali, a nije nam nametnuta , ako ne trpimo porodicni i drustveni pritisak, pritisak profesionalnog okruzenja i kruga prijatelja- svih onih koji u svakoj prilici veruju da bolje od nas znaju sta je za nas dobro- ukratko, ako ne dopustimo da drugi "upravljaju" nama, slobodni smo.Sto ne znaci da su eventualne greke iskljucene, ali ih bar cinimo slobodno!

Fransoaz Ziru, Lu prica o slobodnoj zeni