Sigmund Frojd pismo upuceno Lu Andreas-Salome

Midnight_train_by_oriontrail

Bec, IX, Bergase 19

6.01.1935

Moja draga Lu,

...Danas mogu da dopunim ono sto vec znate o mom poslednjem eseju. Potekao je iz zelje da saznam sta je, u principu, bilo presudno za stvaranje jevrejskog kararktera i dosao sam do zakljucka da je Jevrejin delo coveka, Mojsija. Ko je bio taj Mojsije i sta je on ucinio? Na to pitanje odgovorio sam nekom vrstom istorijskog romana. Mojsije nije bio Jevrejin, vec ugledni Egipcanin, visoki ciniovnik, svestenik, mozda princ kraljevske dinastije, vatreni pobornik monoteisticke vere vere koju je faraon Amenhotep IV, 1350. godine pre nove ere, proglasio zvanicnom religijom. Kada se faronovom smrcu ta nova religija srusila i osamnaesta dinastija ugasila, preterano ambiciozni Mojsije izgubio je svaku nadu i odlucio da napusti svoj rodni kraj i nadje novi narod koji ce obrazovati u dudhu velicanstvene religije svog gospodara; pristao je cak i na to da se nastani u nekom semitskom plemenu koje je doslo na te prostore u isto vreme kad i Hiksi, postao je njihov vodja , pomogao im da se oslobode ropstva, podario im religiju, verovanje u spiritualizovanog Atona, i uveo, kao znak vernosti i nacin raspoznavanja, obrezivanje koje su Egipcani praktikovali, a koje ce se i kod njih ustaliti. Ono cime su se kasnije Jevreji hvalili, da je bog Jahve uzeo bas njih za izabrani narod i izbavio ih iz Egipta, bilo je tacno, ali za Mojsija. Time sto ih je izabrao i dao im novu relihiju, stvorio je Jevrejina. 

Taj Jevrejin je, kao nekada Egipcanin, podjednako tesko prihvatio verovanja i zahteve Atonove religije. Jedan uceni hriscanin,. Selin, tvrdio je, ne bez osnova, da je Mojsije ubijen nekoliko decenija kasnije u nekom narodnom ustanku i da je njegova religija odbacena. Skoro je sigurno da je to pleme po povratku iz Egipta bilo primorano da se ujedini sa drugim, slicnim plemenima koja su zivela u Midiji (izmedju Palestine i zapadne obale Arabijskog polu ostrva) i koja su tu prihvatila obozavanje jednog boga tipa Vulkana koji boravi na Sinajskoj gori. Taj primitivni bog Jahve postao je nacionalni  bog jevrejskog naroda. Ali Mojsijeva religija nije bila potpuno ugasena, ostalo je nejasno secanje na nju i njenog stvaraoca; tokom vekova, slika Mojsijevog boga stopila se sa Jehveom, i tom novom bogu pripisivano je oslobadjanje naroda iz Egipta, a Mojsije je positovecen s Jehveovim svestenicima u Midiji koji su doneli ucenje o tom bogu i Izrael. U stvarnosti Mojsije nikada nije cuo za Jehvea, Jevreji nikada nisu presli Crveno more i nikada nisu isli na Sinajsku goru. Jehve je skupo platio nametanja Mojsijevom bogu. Stariji bog je uvek bio prisutan u pozadini; za sest do osam vekova, Jehve je postao slika i prilika Mojsijevog boga. Na kraju je Mojsijeva religija ipak uspela da se nametne u obliku poluugusene tradicije. Ovo je tipican proces stvaranja jedne religije koja nije nista drugo do ponavljanje neke druge, jos primitivnije. Religije duguju svoju opsesivnu moc vracanju potisnutog, to su reminiscencije nestalih arhaicnih, izuzetno efektivnih procesa u istoriji covecanstva. Vec sam to rekao u Totemu i tabuu, a sada to sazimam u jednoj recenici: ono sto religiju cini jakom nije njena stvarna, nego upravo njena istoriska istinitost.
E pa, vidite, Lu, tu recenicu koja me potpuno odusevila nemoguce je danas izreci u Austriji a da vlada, vecinom sastavljena od katolika, javno ne osudi psihoanalizu. A jos nas jedino taj katolicizam brani od nacizma. Osim toga, istoriski osnovi price o Mojsjiju nisu dovoljno cvrsti da budu baza mojoj nepogresivoj intuiciji. Stoga cutim. Dovoljno mi je da sam verujem da je to resenje problema koji m je progonio citavog zivota.
Izvinite sto Vas opterecujem time.

Vas Frojd