Kutija, opet
Da sam kutija,
sa cvrsto zatvorenim poklopcem,
krila bih se u ormaru.
U sebe bih zatvorila svoje srce.
Uspomene koje bih rado izbrisala
nikako ne mogu da zaboravim.
U njoj bi bilo mracno,
ali i sa malo svetlosti:
kutija bi tiho disala:
u njoj bi bili osuseni pupak,
moja baka koja je bila dobra
i dugu iz onog dana.
Da sam kutija,
pevala bih u ornaru.
Tihim glasom bez sluha.
Suntaro Takinava
Da sam kutija,
sa cvrsto zatvorenim poklopcem,
krila bih se u ormaru.
U sebe bih zatvorila svoje srce.
Uspomene koje bih rado izbrisala
nikako ne mogu da zaboravim.
U njoj bi bilo mracno,
ali i sa malo svetlosti:
kutija bi tiho disala:
u njoj bi bili osuseni pupak,
moja baka koja je bila dobra
i dugu iz onog dana.
Da sam kutija,
pevala bih u ornaru.
Tihim glasom bez sluha.
Suntaro Takinava
No comments:
Post a Comment