Rainer Maria Rilke

The_Wind_by_babyinblue

Isunjao sam se iz tvoga stana
I dok hodam kisnim ulicama cini mi se
Da svaki prolaznik koga sretnem
U mom blistavom pogledu vidi
Moju presrecnu, spasenu dusu.

Posto-poto hocu da usput
Sakrijem od sveta svoju radost;
Odnosim je zurno kuci
I zatvaram u dubinu noci
Kao zlatni kovceg.

A onda iznosim na svetlost dana
Komad po komad skrivenog blaga
I ne znam kud pre da gledam;
Jer je svaki kutak moje sobe
Pretrpan zlatom.

To je bezgranicno bogatstvo
Kakvo noc nikada nije videla
Niti rosa okupala;
Vise ga ima nego sto je ikada
Ijedna mlada dobila ljubavi.

To su bogate dijademe
Sa zvezdama mesto dragog kamenja.
Niko to ne zna. Ja sam, o draga moja,
Kao kralj medju tim bogatstvom
I znam ko je moja kraljica.

Rainer Maria Rilke, 
Rilikeovo pismo upuceno Lu Andreas-Salome Minhen juni 1897

Fransoaz Ziru, Lu; prica o slobodnoj zeni

Cini mi se da bi se danas moglo reci: slobodna zena je ona zena koja ume da odlucuje o svom zivotu. To je najbolja definicija koju je moguce dati. Biolozi ce reci da je , izmedju bremena gena od kojih se sastojimo, bremena vaspitanja koje nam je usadjeno i bremena drustvenog polozaja koji nam je nametnut rodjenjem, prostor slobodnog odlucivanja ostavljen ljudskom bicu uzan. Svakako jeste, ali sve pokazuje da on postoji i da u okviru tog prostora odlucujemo o svom zivotu. U slucaju potrebe, mozemo vise puta da promenimo odluku: svako ima pravo da pogresi Od petnaeste do sezdeset pete godine, kada kod zena prestaje svaka seksualna zelja, kako tvrdi Lu kaoja se u to razume, imamo dovoljno vremena da se bavimo jednim ili dvama poslovima, da vidimo mnogo sta , da volimo i prestanemo da volimo nekoliko muskaraca, da se smejemo i placemo ili pak posvetimo, ako imamo takve sklonosti, pedeset godina zivota voljenom zivotnom saputniku vetropiru koji se posle svakog neverstva vrati kuci kao da je na lastisu- i jednog dana je konacno nas, star i nemocan...
Ako smo tu sudbinu sami izabrali, a nije nam nametnuta , ako ne trpimo porodicni i drustveni pritisak, pritisak profesionalnog okruzenja i kruga prijatelja- svih onih koji u svakoj prilici veruju da bolje od nas znaju sta je za nas dobro- ukratko, ako ne dopustimo da drugi "upravljaju" nama, slobodni smo.Sto ne znaci da su eventualne greke iskljucene, ali ih bar cinimo slobodno!

Fransoaz Ziru, Lu prica o slobodnoj zeni

Fransoaz Ziru, Lu; prica o slobodnoj zeni

Uopste mi nije jano ko smo to mi. Ja jedino o sebi ponesto znam. Niti mog da zivim po nekom uzoru, niti mogu drugima da posluzim kao neki primer, ali sasvim sigurno mogu da zivim svoj zivot, i to nameravam po svaku cenu. Takvim ponasanjem ne zastupam nikakav princip, vec nesto mnogo cudesnije, nesto sto je u meni, sto vri od zivota, sto je puno radosti i samo gleda kako da se iskrade...
Lu Andreas- Salome

Treba li spaliti Frojda? Uvek je moguce pokusati. S Isusom, Marksom i Ajnstajnom, Frojd cini jevrejsku cetvorku koja je zasigurno napravila najveci haos u svetu, naoruzan, kao i ostala cetvotica, jedino svojim duhom. Ali ono sto su sva cetvorica ubacili u mozak i svest svih nas, ukljucujuci i one koji veruju da ih to nimalo ne dotice, prozima nase sveukupno ponasanje, pa cak i nas recnik. Onda, posto se vec mora ziveti sa njima, bolje je pokusati upoznati ih kako bismo ih, ako je moguce, prevazisli i videli sta dolazi posle. " Svi mi gacamo po blatu, a retko poneki gledaju zvezde", podvlaci Oskar Vajld. Oni sto gledaju zvezde vode igru...

Lu Andreas- Salome nije niti model, niti primer koji treba slediti, vec je jednostavno prva zena koja je uspela da zivi u skladu sa svojim bicem.

Fransoaz Ziru, Lu prica o slobodnoj zeni

Alber Kosri, Boja prljavstine

Svi znaju sta je istina, ali ta istina ne moze da se unovci. Da li mozes da zamislis one gadove koji kontrolisu informacije kako prodaju istine? U najboljem slucaju, svi bi im se rugali. Iz prostog razloga: istina nema buducnost, dok je laz nosilac velikih nada.

Treba da znas da je cast apstraktan pojam koji je, kao i uvek, izmislila valdajuca klasa kako bi i najsiromasniji siromah medju siromasima mogao da se hvali da ima neko nepostojece dobro koje nikoga nista ne kosta.

Alber Kosri, Boja prljavstine

Markos George Hionos

Alber Kosri, Boja prljavstine

Kairo Market Street by Agnieszka Baldwin

Stojeci na pragu prostorije koja obicno sluzi kao prijemni salon za ozaloscenu porodicu, Karamalah je puseci cigaretu gledao u daljinu, u vrh Mokatam, ciji su ogranci, utonuli u izmaglicu od vrucine, izgledali kao krajnji horizont koji mu se pruzio pred ocima. Jednog dana, mislio je, otici ce da zivi tamo gore, u neku kolibu, kao pustinjak koji posmatra covecanstvo spokojno i saucesnicki. Ali to je bila samo idaelisticka zamisao jer je znao da ne bi mogao da se udalji od ljudi i njihove grdobe. Razmiljao je bez prestanka o kukavicluku naroda i njegovoj potcinjenosti bezocnosti nepravednih vladara. To pristajanje da se udovolji tiranima, koje se cesto granicilo sa slepom odanoscu, izazivalo je u njemu neprestano cudjenje. Bio je sklon da poveruje da je veci deo ljudi upravo tezio ropstvu. Dugo se pitao zahvaljujuci kakvom se to lukavstvu to ogromno delo mistifikacije organizovano od imucnih moglo tako siriti i napredovati na svim kontinentima. Treba reci da je Karamalah pripadao onoj kategoriji pravih aristokrata koji su odbacili kao stare prnje sve vrednosti i dogme koje su tokom vekova utvrdile te odvratne persone kako bi odrzale svoju dominaciju. Pa tako, cinjenica da su ti smrdljivi psi uspevali da odrze svoju moc na planeti nije niucemu mogla da oslabi njegovu radost zivljenja. Naprotiv, njihove glupe i kriminalne akcije su za njega bile neiscrpni izvor zabave. Do te mere da je ponekad priznava da bi zbog licnog zadovoljstva zalio nestanak te bagre jer se plasio dosade koja bi nastala u ljudskom rodu onda kada bi se svet konacno resio te gamadi.

Alber Kosri, Boja prljavstine

Carobni breg, Tomas Man

 time by martybell

Sta je vreme?-Tajna - nematerijana i svemocna. Uslov sveta pojava; kretanje povezano i pomesano sa postojanjem tela u prostoru i njihovom kretanjem. Ali, zar ne bi bilo vremena da nema kretanja? Ni kretanja da nema vremena? Upitaj se samo? Je li vreme funkcija prostora? Ili obrnuto? Ili su oboje identicni? Dobro se pripitaj! Vreme je aktivno, ono ima glagolsko svojstvo, ono urodi plodom. Kakvim plodom? Promenom! Sada nije tada, ovde nije tamo, jer izmedju jednog i drugog lezi kretanje. Ali posto je kretanje, kojim se meri vreme, kruzno i u sebi zatvoreno, onda takvo kretanje i takvu promenu mozemo gotovo s istim pravom smatrati kao mir i nepokretnost; jer se tada stalno ponavlja u sada,tamo u ovde. Posto, dalje konacno vreme i ogranicen prostorni uz najocajnije naprezanje covek ne moze sebi da predstavi, on je odlucio da vreme i prostor "zamislja kao vecne i beskonacne" , smatrajuci ocevidno da ovo polazi za rukom, ako ne sasvim dobro, ipak nesto bolje. Ali, zar ovo uvodjenje vecnog i beskonacnog , sa gledista logike i racunice, ne znaci unistenje sveg ogranicenog i konacnog, njihovo relativno svodjenje na nulu?  Da li je u vecnom moguce nizanje jednog za drugim, a u beskonacnom postojanje jednog pored drugog? Po nuzdi prihvatimo vecno i beskonacno, kako se s tim slazu pojmovi: udaljenost, pokret, promena, pa i samo postojanje ogranicenih tela u svemiru? To se svakako pripitaj!


Forma je samo cepidlacenje.


...cinio mi se da moral treba traziti ne u vrlini, to jest ne u razumu, disciplini, dobrom vladanju i cestitosti - vec pre na drugoj strani., hocu reci u grehu, u onom sto nas izlaze opasnosti, u onom sto nam skodi, sto nas upropascava, Cini nam se da je mnogo moralnije stradati, pa cak i svesno se upropastiti, negoli cuvati se. Veliki moralisti nisu bili ljudi vrline, vec pustolovi u zlu, porocnici, veliki gresnici, koji nas uce da se hriscanski priklanjamo pred bedom.

 

once upon a time______by_foureyes

Zak Prever, Pater Nostri

Buttercups_and_Books_by_pinkparis1233

Pater Nostri

Oče naš na nebesi
Ostani gde jesi
A mi ćemo ostati na zemlji
Koja je nekad baš lepa
Sa tajnama Njujorka
Sa tajnama Pariza
Koje nisu ništa gore od tajni Svetog Trojstva
Sa onim malim kanalom Urk
Sa velikim Kineskim zidom
Sa rečicom Morle
Sa mentol bombonama
Sa Velikim ili Tihim okeanom
I sa ona dva bazena u Tiljerijama
Sa dobrom i nevaljalom decom
Sa drugih trista čuda
Koja su tu
Tek tako
Razbacana
Svakom nadohvat
Što se i sama nekad čude što su tolika čuda
Pa se prosto kriju
K'o gola lepotica što ne sme da se pokaže
Sa nepreglednim legijama
Nedaća sveta
Sa legionarima
Sa mučiteljima
Sa šefovima ovoga sveta
Sa šefovima i njihovim blefovima
Sa godišnjim dobima
Sa godinama
Sa divnim devojkama i matorim budalama
Sa sirotinjom koja je hrana topovima. 

Zak Prever

Sinoc u nekoj seriji koju sam gledala  je pomenuta ova pesma i danas sam je pronasla kod moje koleginice i imenjakinje Sanje na njenom blogu Odlomci i citati pa je prenosim odatle.