Covek srednjeg veka gnusao bi se jos vise citavog naseg danasnjeg zivota, kao svirepog, uzasnog i varvarskog! Svako doba, svaka kultura, svaki obicaj i tradicija imaju svoj stil, svoje prefinjenosti i grubosti, svoje lepote i svireposti, svako doba smatra izvesne patnje prirodnim i izvesna zla podnosi strpljivo. Coveciji zivot postaje pravi pakao i istinska patnja tek onda kada dve epohe, dve kulture i religije presecaju jedna drugu. Covek antike koji bi morao da zivi u srednjem veku kukavno bi se ugusio, isto kao sto bi se i neki divljak morao ugusiti usred nase civilizacije. Postoje vremena kada citava jedna generacija dospeva izmedju dve epohe, izmedju dva nacina zivota, tako da gubi svaku prirodnost, svaki moral, svaku sigurnost i cednost. Razume se, ne oseca to svako podjednako snazno. Priroda kao Niceova morala je da pretrpi sav jad danasnjice za vise od jedne generacije unapred- ono sto je morao da ispasta, u samoci i bez razumevanja ostaloh, sada moraju da pretrpe hiljade.
Stepski vuk
Ljubavlju nazivamo svaku moc, svaku svaku sposobnost da sosecamo, kao i superiornost da se osmehujemo u patnji. Ljubav prema sebi i sopstvenoj sudbini, nezni pristanak na ono sto Nedokucivi zeli da ucini s nama i onda kad nismo u stanju da ga vidimo i razumemo- to treba da bude nas cilj.
Iz pisama
Herman Hese
